Partnerstvo za ceo život

Partnerstvo za ceo život; Dualno ponašanje gljiva na primeru gljive Meripilus giganteus

Mnoge gljive se smatraju neprijateljima biljaka, uglavnom zato što neke od njih parazitiraju na biljkama. Međutim, ne žive sve gljive kao paraziti i postoji puno primera simbiotske veze između gljiva i biljaka tzv. mikoriza.

Uvek kada vidimo prizor sa puno načičkanih šešira (ili plodnih tela) neke gljive na starom drvetu, prva pomisao je da je to drvo bolesno i da mu se bliži kraj života.

Ali to nije baš tako. To može da bude jedna od onih situacija gde sve nije tako kao što izgleda. U stvari, gljiva može da bude spasitelj drveta, omogućujući mu da živi još koju godinu duže, što na drugi način to ne bi bilo moguće.

Koliko god to čudno izgleda i zvuči, mnoga stabla koja su domaćini ovim gljivama hladnih podneblja, su u stvari privilegovana.

Meripilus giganteus izaziva belu trulež na različitim vrstama drveća od bukve (Fagus), hrasta (Quercus) i bresta (Ulmus) do jele (Abies), smreke (Picea) i bora (Pinus) i time pokazuje i svoju parazitsku stranu u nekim slučajevima. Najviše raste na bukvi i hrastu.

Dakle, kakve koristi drvo ima od takve zajednice? Pa, u mnogim slučajevima gljiva Meripilus giganteus živi na živom tkivu drveta. I kada ne parazitira, hrani se mrtvim tkivom drveta koje se nalazi u centru stabla i razlaže ga (kompostira).

Kao što je kod svog drveća slučaj, a posebno starog, veliki deo stabla i grana je u stvari mrtvo tkivo i to se u stvari naziva drvo. Ćelije koje su prestale da funkcionišu su odumrle i sve što je od njih ostalo su njihovi odrveneli ćelijski zidovi bogati celulozom i ligninom odnosno ugljenikom. Živi deo stabla je tanak sloj vaskularnog tkiva (sudovi – cevčice koje provode tečnost), odmah ispod kore. Taj živi deo raste i obnavlja se svake nove vegetacijske sezone (godine), povećavajući tako prečnik stabla. To se zove sekundarni rast kod biljaka.

Dakle, kako drvo stari,prethodni slojevi vaskularnog tkiva se akumuliraju i formiraju stablo drveta, obično stvarajući vidljive prstenove – godove, prema kojima je moguće odrediti starost drveta.

Upravo se tim mrtvim tkivom, gljiva Meripilus giganteus hrani i živi na njemu, kada se ponaša kao saprofit. Iz tog razloga ova gljiva spada u lignikolne gljive (lignikolno - živi na drvetu i hrani se drvetom).

Sav taj mrtvi deo stabla i grana je ono što čini i održava čitavu strukturu drveta i daje mu taj oblk koji svi poznajemo.

Da bi drveće moglo da poraste veliko potrebno je mnogo toga, i što je drveće starije to mu je sve teže da raste i razvija se. Upravo tu Meripilus giganteus igra veliku i važnu ulogu.

Potrebna je samo jedna mikroskopska spora ove gljive, raspršena vetrom, da se probije kroz pukotinu na kori drveta. Ona klija i postaje tanki končić koji se naziva hifa, koja se probija kroz živo tkivo drveta ispod kore sve dok ne stigne do mrtvog drveta u centru i tamo se strahovito brzo razmnožava, raste i širi.

Neke gljive koje se na sličan način hrane na drvetu, koriste samo celulozu, dok su druge sposobne da razlože i lignin i celulozu.

Neki primerci gljive Meripilus giganteus će ostati duboko unutar drveta uspavani, čekajući da drvo ostari i oslabi od starosti.

Dešava se i da drvo bude jako oštećeno od udara groma ili jakih olujnih vetrova; I u takvim situacijama Meripilus giganteus pokazuje svoju veličanstvenost! Njene hife počinju čudesno da se umnožavaju hraneći se i šireći se starim deblom tako brzo i efikasno da unutrašnje jezgro stabla počinje da se raspada i propada. I samo u tom trenutku mi možemo da vidimo gljivu golim okom, kada njena plodna tela – šeširi počnu da vire iz stabla.

Procenjuje se da jedan veliki šešir ove gljive može da proizvede preko 20 miliona spora u minuti. To može da traje čak 5 meseci ukoliko su ispunjeni svi povoljni uslovi. Posmatrajući tada njihove šešire na suncu, čini se kao da neki dim izbija iz njih, a to su u stvari njihove spore. 

Kako se ova reproduktivna faza dešava samo kod vrlo starih stabala, obično se pretpostavlja da gljiva koja je zarazila stablo uzrokuje teške bolesti drveta koje ga ubijaju. Ali, u stvari, nije baš tako. Gliva pruža veliku korist i to ne samo drvetu. 

- Prvo, raspadnuto drvo koje je rezultat aktivnosti gljive je izvrsna dopuna tlu organskim hranljivim materijama koje bi drvetu bile nedostupne drugačije. Kada te hranljive materije padaju i nakupljaju se na zemlji ispod šupljeg debla, pomoćni korenovi se šire sve do te obogaćene zemlje iz koje će drvo da izvuče veliku korist.

- Drugo, šuplje drvo će biti zgodno stanište malim životinjama kojima treba sklonište, kao što su npr. sove, slepi miševi, veverice.

- Poslednje, ali ne i najmanje važno, šuplje drvo menja način na koji celo drvo podnosi pritisak. Ono postaje elastičnije i stabilnije u odnosu na drvo koje nije šuplje. Odsustvo ogromne mase drveta u sredini slabi pritisak na stari korenov sistem, čemu je takođe doprinela aktivnost ove gljive. 

Prema tome, mnogo starije šuple drveće će bolje preživeti olujno nevreme od mlađeg i jačeg drveća. Nije neobično zapaziti pojavu da pored starog hrastovog drveta od 500 godina, padne drvo duplo mlađe i jače.

Uz obostranu korist, Meripilus giganteus (kao i mnoge druge gljive takođe) i drveće su pronašli najpogodniji način za zajednički život.

Potrebna je detaljnija analiza da bi se tačno utvrdilo koliko je dualno ponašanje ove gljive štetno ili korisno za drvo.

Velikim delom delovanje gljve zavisi od samog drveta i od njegovog zdravstvenog i starosnog stanja kada je prvi put bilo zaraženo.

Postoje mnoge studije i obzervacije o simbiotskoj prirodi ove gljive, a takođe i o parazitskoj prirodi. Ovo dualno ponašanje je sasvim uobičajeno za rod Meripilus.

U stvari, ovo dualno ponašanje gljiva i različito ponašanje njihovih domaćina, može biti pokazatelj da ova jedinstvena zajednica niije toliko stara u evolucionoj istoriji gljiva i njihovih domaćina.
Meripilus giganteus