Daedaleopsis i Minotaur

Daedaleopsis i Minotaur

Autor  Selena Jovanović

Daedaleopsis confragosa – Dedalova hrapavica, hrapava lavirintica je žilava i hrapava smeđa gljiva koja raste na mrtvom drvetu ili na bolesnom živom drveću. Izaziva belu trulež, što znači da prerađuje lignin – žilavu i čvrstu komponentu, sastojak ćelijskog zida kod biljaka – i ostavlja belu trulež kao nus proizvod. Ova gljiva ima žilavu i drvenastu teksturu i raste poređana kao neka polica (bez drške) prikačena za drvo.

Kako je dobila ime? Prvo je bio ustanovljen rod Daedalea 1801. godine, od strane mikologa Kristijana Hendrika Persona iz Južne Afrike. Naziv Daedaleopsis znači ličiti, imati izgled kao Daedalea. Znači da je Daedaleopsis izveden naziv od Daedalea. Naziv Daedaleopsis ( i Daedalea) se odnosi na Dedala, veštog majstora i pronalazača iz grčke mitologije čiji poznati lavirint ima izgled baš kao plodište ove gljive. Epitet confragosa znači grubo, hrapavo i odnosi se na neravnu, smežuranu i žilavu teksturu gornje površine šešira ove gljive.

Izvor Google slike

Ovu gljivu je prvi put opisao i imenovao 1791. britanski mikolog Džejms Bolton i nazvao ju je Boletus confragosus. Međutim, verovatno je slika isprepletanih, uskih prolaza Dedalovog lavirinta pala na pamet nemačkom mikologu Jozefu Šruteru, koji je ovu gljivu prebacio u rod Daedaleopsis 1888. godine.

Ko je Dedal i kakve on veze ima sa lavirintom? Priča o Dedalovom lavirintu počinje sa kraljem Minosom sa Krita, koji zbog svoje arogancije nije bio miljenk bogova. Kao kaznu, bogovi su naveli njegovu ženu Pasifu da se zaljubi u bika. Ona je kasnije rodila Minotaura, stvorenje sa telom čoveka i glavom bika. Pasifa je odgajala Minotaura, ali kako je rastao on je bio sve svirepiji. Kralj Minos nije smeo da ubije Minotaura zbog straha od još veće kletve, pa je naredio Dedalu da sagradi zatvor za Minotaura. Dedal je bio veoma poznat kao jako vešt majstor, pronalazač, arhitekta i inovator, tako da mu nije dugo trebalo da smisli dizajn podzemnog lavirinta sa bezbroj krivudavih i vijugavih prolaza i skretnica koji su se uklapali jedni u druge i izgledali kao da nemaju ni početka ni kraja. Minotaur je bio zatvoren u tom lavirintu i po 7 mladih momaka i devojaka iz Atine je godišnje moralo da bude žrtvovano u lavirintu da bi ih Minotaur proždrao. U trećoj godini žrtvovanja, Tezej, princ iz Atine (Atina je bila neprijatelj Krita), planira da zaustavi taj ritual žrtvovanja tako što će i on biti jedna od žrtvi. U Kritu, dok su mladići i devojke bili pregledavani pre žrtvovanja, Ariadna, Minosova ćerka, se zaljubila u Tezeja. Ona mu je krišom, u tajnosti dala klupko i mač. Kada je Tezej ušao u lavirint, on je odmotavao klupko, ostavljajući trag za sobom. Naišao je na Minotaura baš u trenutku kada je ovaj spavao i odmah ga je ubio. Onda je mogao brzo da se izvuče iz lavirinta prateći trag od kanapa koji je ostavio za sobom. Eto pravog razloga zašto je Dedal stvorio lavirint i kako je lavirint bio rešen.

Izvor Google slike