09.02.2017.

Meripilus giganteus (Karst.)

Meripilus giganteus (Karst.) - Jastrebača, orijaški žbunac, veliki žbunac, veliki rupičar, šumski petao



Naučni naziv ove gljive implicira da je ona sastavljena od mnogo razdeljenih jako velikih lepezastih šešira koji polaze iz jedne osnove (drške) i raste u vidu žbuna ili rozete.
Pojedinačni šešir je prvo okeržute boje, kasnije postaje više smeđ ili pocrni. Ima okrugle guste sićušne bele pore koje na dodir dobiju tamno smeđu pa čak i crnu boju.
Za ovu masivnu rupičarku (Polyporaceae) je karakteristično to što joj se meso odvaja u vidu trakica ili debelih vlakana i kiselkastog je mirisa i ukusa koji može da podseća na kisele jabuke.
Ova gljiva ima jako kratak životni vek i brzo istruli.
U početku živi kao parazit, a na odumrlom domaćinu postaje saprofit.
Najčešće je možemo naći u podnožju bukovog drveća, na panjevima ili deblima.
Iz godine u godinu ona plodonosi na istom mestu, od jula do oktobra, sve dok joj ne presahne izvor hrane.
Jako mladi primerci ove gljive su jestivi ako se dobro skuvaju.
Ova gljiva je veoma lekovita i ima antibakterijsko, antiinflamatorno, antioksidativno pa čak i antikancerogeno svojstvo prema najnovijim istraživanjima.
Snižava krvni pritisak, reguliše šećer u krvi, jača imunitet, povoljno utiče na arterosklerozu i gojaznost. Dobar je izvor kalcijuma, magnezijuma, potaše (kalijuma), fosfora i gvožđa.
Gljiva se prethodno iscepka na trakice, usitni malo i osuši, a potom se od nje spravlja dekokt. 
Ovu gljivu nije moguće zameniti sa nekom otrovnom vrstom. 

Početnici u gljivarstvu je mogu zameniti sa gljivom Grifola frondosa - maitake, koja ima manje šešire sivih boja, većih pora koje ne tamne na dodir. I ona je takođe jestiva i jako lekovita gljiva.