Cyathus striatus (Huds.) Willd.

Cyathus striatus (Huds.) Willd. - rebrasta kotarica, rebrasto ptičje gnezdo

Cyathus potiče od grčke reči i znači - nešto u obliku čaše, šolje, pehara. Striatus znači rebrasto, izbrazdano, prugasto. Misli se na izbrazdane unutrašnje stranice ove lepe male gljivice.

Pripada porodici Nidulariceae.

Negde ovu gljivu zovu rebrasto ptičije gnezdo, a negde rebrasta kotarica. To je gljiva saprofit i dosta je rasprostranjena u svetu, ali tako se lepo stopi sa pozadinom da postaje skoro neprimetna.

Ova bazidomicetna gljiva mnogo podseća na ptičije gnezdo koje sadrži nekoliko majušnih „jaja“.

U osnovi ove konusne strukture poznate kao peridijum, malena "jaja" su tvorevine u obliku sitnih sočiva znane kao peridiole, a spoljašnja površina zidova svake peridiole je presvučena bazidijama na kojima se stvaraju spore.

Brazde ili rebra na unutrašnjoj površini konusne čašice, čine Cyathus striatus gljivicu odmah prepoznatljivom.

Dlakava spoljašnjost peridiuma je karakteristična za ovu gljivu.

Sama pojava ove bazidiomicete mnogo varira. Neke su jarko narandžasto-braon boje, dok druge mogu biti tamno sive ili tamno braon boje.

Nešto što nam može pomoći da primetimo ove društvene ( rastu u grupama ) male gljivice su poklopci, poznati kao epifragme, koji prekrivaju mlada plodna tela ove gljivice, i sprečavaju prodor vlage sve dok jaja (peridiole) ne sazru. Epifragme su bele, u početku prekrivene sitnim braon dlačicama koje kasnije opadnu.

Sam proces raspršivanja spora kod ptičijeg gnezda je fascinantan. Kada kišne kapi skliznu niz strme zidove čašice, one pokrenu peridiole koje se katapultiraju iz čašica.

Svaki peridium je povezan sa unutrašnjom površinom uz pomoć funikulusa, to je šuplja cev ili plašt dužno obmotan oko isprepletanih končića hife.

Kada se peridiole katapultiraju iz gnezda tada funikularna opna puca, tako da peridiola vuče za sobom dugačak fini končić funikulusa koji je povezan za lepljivu masu od niti hifa poznatoj kao hapteron.

Pre nego što peridiola padne na zemlju, hapteron može da udari u neku grančicu ili biljku i obmota se oko nje sa sve peridiolom koja tada ispušta spore na odgovarajuće mesto gde se stvara novi micelijum.

Da bi se ova vrsta gljive mogla razmnožavati polno, dva kompatibilna micelijuma moraju doći u kontakt. Ovo 'parenje' rezultira novom kolonijom plodnih telašca. Samo vrlo mali broj spora uspe da se razmnoži na ovaj način.

Postoji još jedan način za raznošenje spora ovih gljiva. Razne manje i veće životinje ponekad pojedu peridiole pune sporama. Spore tada prođu kroz digestivni trakt tih životinja i izlučuju se na novo mesto gde će se, ako su uslovi pogodni, formirati novi micelijum.

Omiljeno stanište ove gljive je tamna, vlažna šuma, a pošto su one jako male zato ih je teško uočiti u tim uslovima.

Svaki peridijum sadrži 4 do 5 srebrnastih pljosnatih jajašca - peridiola.

Ova saprofitna gljiva raste u grupma na trulom drveću i grančicama u otvorenim šumama i na rubovima šuma, ali Cyathus striatus takođe može da raste i na piljevini koja se koristi kao malč u parkovima i baštama.

Dobro istrulelo deblo je glavna hrana rebrastog ptičijeg gnezda, čija se plodna tela mogu zapaziti od ranog leta pa sve do početka zime.

Tekst sam prevela i obradila 2016. godine sa interneta jer me je zanimala ova majušna gljiva i kako je mogu pronaći, a 2017. godine sam je pronaśla i uslikala, ali fotke nisu baš najboljeg kvaliteta. Nadam se da će mi se posrećiti da opet ugledam ovu majuśnu lepoticu i opet napravim mnogo bolje fotke. :) 

Tekst prevela i obradila: Selena Jovanović

Autor fotografija: Selena Jovanović