08.05.2017.

Peziza varia

Peziza varia (Hedw.) Fr.



-Apotecije od 4-12cm prečnika, sedeće, u obliku čaše, ponekad potpuno konveksna sa uvalom u središtu, ili levkasta. Himenijum gladak, svetlo smeđe boje, mesnat. Spoljašnja površina je svetlije boje od himenijuma, bež boje i fino ljuspasto- bradavičasta. Higrofana je. Ruba blago nazubljenog i valovitog. Meso je voštano, gusto i sastoji se od 5 dobro vidljivih slojeva. Ne ispušta tečnost. 




- Askusi cilindrični, blago zaobljeni na vrhu, osmosporni, uniseriatni, operkulatni i amiloidni.
*Uniseratni askusi - spore du nanizane u jednom nizu, jedna za drugom
*Operkulatni askusi - imaju poklopce ili kapice na vrhovima
*Amiloidni askusi - reaguju na jod tako što im se vrhovi oboje u plavo, zeleno, ljubičasto, sivo ili crno ako je reakcija pozitivna

- Spore elipsoidne, glatke do fino gusto bradavičaste, hijaline, bez uljanih kapi. 15,03-17,55-18,1x9,44-10,02-10,36 mikrona.
- Parafize kod zrelih starih apotecija jako moniliformne sa prva 2 dela manje više cilindrična, sledeći delovi su ovalni i zadebljani manje više. Vrhovi parafiza su blago zadebljani.


Jasno vidljiva 5 sloja mesa na poprečnom preseku
- Ova vrsta gljive se prepoznaje po mikroskopskoj karakteristici što su u starosti parafize izraženo moniliformne i što ima 5 slojeva mesa koji se mogu videti makroskopski pomoću lupe. Jako slična makroskopski je Peziza repanda ali ona nema takve mikroskopske karakteristike. Peziza cerea ima batinaste ili cilindrične parafize i veće spore.
- Stanište: Najčešće se može naći na drvenoj strugotini, piljevini i na velikim trulim oguljenim stablima širokolisnog drveća: Fagus, Quercus, Betula, Populus, Salix, Ulmus, a nađena je i na podlozi ispod Pinus vrsta. Takođe se može naći i na malteru, zidovima od cigle, u vlažnim podrumima i bogatoj zemlji.
- Peziza varia - repanda - micropus - cerea kompleks je skoro nemoguće razlikovati. Uvek je ovaj kompleks zadavao glavobolje mikolozima. Neki savremeni autori tvrde da su Pezize iz varia grupe (P. varia - repanda - micropus - cerea) u stvari sininimi za jednu istu vrstu gljive.
- Pod mikroskopom Peziza varia ima najizraženije moniliformne parafize u odnosu na druge Pezize iz ovog kompleksa. Kod drugih vrsta peziza iz ove grupe parafize su manje više cilindrične.
Ali 1979. godine Donadini je primetio da i P. cerea i P. repanda mogu imati moniliformne parafize (a može ih imati čak i P. vesiculosa). 
To se dešava kadaje vlažnost jako velika pa ćelije nabubre.
Taj fenomen je Donadini nazvao Fortulizam verovatno prema mikologu Fortoulu sa juga Francuske.
*Fortulizam - pojava gde parafize zadebljaju (nabubre), najčešće kod Peziza ali može se desiti i kod nekih drugih vrsta
Prema Donadiniju razlikuju se 2 vrste fortulizma: genotipski i fenotipski.
Geonotipski fortulizam se najčešće javlja kod Peziza (P. varia, P. vesiculosa...) i to sazrevanjem gljiva i najizraženiji je kod jako zrelih primeraka gljive.
Fenotipski fortulizam je direktno povezan sa spoljašnjim uticajem, tačnije zavisi od vlažnosti, i kada je vlažnost jako visoka onda parafize nabubre tj. postanu moniliformne.
Fenotipski fortulizam se takođe može javljati i kod drugih vrsta, kao npr. Scutellinia.
- Zato je potrebno, za što verniju mikroskopiju Peziza, a posebno P. varia grupe, izabrati potpuno zrele primerke gljive koji su prethodno odstajali na suvom mestu bar 1 dan. Po mom mišljenju, fortulizam je jako bitan faktor kod mikroskopske determinacije peziza.
- Da bi se videla ornamentacija spora koristila sam Coton blue, a lugolov rastvor sam koristila kako bi se videle parafize i zadebljanja, a obojili su se i vrhovi askusa (amiloidna reakcija).