Kako sam pronašla gljivu Gautieria graveolens - avantura u šumi

Fantastična avantura u šumi u potrazi za pečurkama

Kako sam pronašla Gautieriu graveolens – hipogeičnu bazidiomicetnu gljivu

Obronci planine Kukavice pred početak nevremena

Bio je početak maja 2017. godine, tačnije 09. maj. Na planini Kukavici, na terenima koje često obilazimo, bilo je i dalje sveže za to doba godine. Možda zato što je krajem aprila palo dosta vlažnog snega, što je načinilo puno štete na tek olistalom drveću, pa je možda (po nekoj mojoj teoriji) hladan vazduh ostao zarobljen u šumi pri tlu što je dodatno usporavalo rast i razvoj mnogih gljiva.

Iznenadni kasni sneg  na planini Kukavici 22.04.2017.

Željno smo čekali prve stidljive gljive da najzad pokažu  svoja, za mene uvek fascinantna plodna tela, a najviše smo se unapred radovali prvim lisičarama (Cantharellus cibarius).

Međutim, mi nismo bili jedini koji su se muvali i šunjali po šumi sa istim ciljem. Imali smo puno konkurencije na tom jednom fantastičnom mestu koje je okrenuto ka istoku i izloženo sunčevoj toploti. Tu su prvo krenule lisičare. Malene, sočne, neodoljive!

Cantharellus cibarius - lisičara

Kao što rekoh, konkurencija je bila brojna; šunjale su se tu razne životinje: veverice, miševi, puževi, kornjače, srne i razne druge životinje, ali najgora konkurencija od svih bile su divlje svinje koje su skoro ceo taj osunčani deo iskopale i izrovale u potrazi za nečim ukusnim.

Trag divlje svinje

Pitala sam se šta je to što je toliko primamljivo divljim svinjama da prilaze toliko blizu našem selu i rizikuju da budu uhvaćene. I tako tražeći malo razvijenija plodna tela, nama dragocenih, lisičarki, na dosta strmom terenu, sasvim blizu iskopina koje su napravije svinje, sasvim slučajno, ugledam malenu čudnovatu kuglicu nepravilnog oblika, kako viri iz zemlje!

Gautieria graveolens

Bilo je oblačno i spremala se kiša, a teren strm, klizav, nezgodan. Fotografisala sam gljivu ali fotografije nikako nisu ispale dobro, kao u inat! No dobro, svakako sam svoj dragoceni nalaz ponela sa sobom kući da je detaljnije proučim i izvršim mikroskopsku analizu i naravno, da se konsultujem sa svojim iskusnijim prijateljima gljivarima i mikolozima.

Gautieria graveolens

Tog trenutka kada sam pronašla gljivu, bila sam jako uzbuđena, kao da sam osećala da će to biti za mene nešto vrlo značajno. Isti osećaj kao i za moj prvi nalaz gljive Geoglossum fallax koja je takođe bila prvi nalaz za Srbiju.

Gautieria graveolens

Šuma je bila čarobna! Mlado tek olistalo lišće smaragdne boje, treperilo je na prolećnom vetru koji je nagoveštavao da nam se bliži nevreme. I tako, za nekoliko trenutaka počinje da pada sitan grad, a mi tražeći zaklon zbijamo se uz prvo drvo u blizini. Grad je bio sitan i kratko je padao, sva sreća.

Doživljaj je bio fantastičan!

Moj suprug u zaklonu od iznenadnog grada

Sitan grad u šumi

Volim taj osećaj koji imam uvek kad sam u šumi! Taj zov divljine...

Osećam na sebi puno očiju kako me prate iz žbunja i prikrajka i čekaju kada ću da se udaljim sa njihovog staništa, a to me uopšte ne plaši, čak se osećam još sigurnije i lepše kada znam da su sva ta božanstvena bića svuda oko mene i tako blizu.

Šumski puž

Stidljiva kornjača

Kada sam na planini u šumi osećam se kao u bajci, sigurno i spokojno i dišem punim plućima.

Bliži se kraj našeg izleta i što se više udaljavam od šume sve mi je teže, ali obaveze zovu i mi se vraćamo kući sa malo prvih lisičara u korpi i uzorkom čudne gljive.

Cantharellus cibarius - lisičara

Pretpostavljala sam da je u pitanju neka hipogeična vrsta gljive, ali koja je tačno to još uvek nisam znala. Uradila sam mikroskopiju i kao opsednuta sam svuda istraživala identitet svoje gljive uz pomoć nekoliko svojih prijatelja mikologa iz Srbije, Nemačke, Slovenije...

I najzad, otkrili smo da je to hipogeična bazidiomicetna gljiva Gautieria graveolens, koja je i prvi zvanični nalaz za Srbiju!

Moja mikroskopska analiza gljive Gautieria graveolens

Čitajući o hipogeičnim gljivama shvatih da su divlje svinje u stvari bile u potrazi za ovim gljivama, ali su lisičare bile kolateralna šteta. Kada dostignu vrhunac zrelosti, ove gljive (hipogeične) šire neki jak miris (smrad) koji je neodoljiv divljim životinjama, a najviše svinjama. Kada ih svinje nanjuše i iskopaju onda ih pojedu i spore ovih gljiva se preko digestivnog trakta životinja prenose na druga mesta i tako se gljiva razmnožava i širi.

Ovaj primerak gljive koji sam ja pronašla izgleda da još uvek nije bio dovoljno zreo i nije širio svoj miris pa ga svinje nisu primetile, na moju sreću, ali su zato preorale skoro celu šumu u potrazi za zrelijim primercima.

Gautieria graveolens

Malo se kod nas zna za hipogeične gljive i za njihov ogroman značaj za ekosistem. Većina ljudi zna za prave tartufe (Tuber sp.) zato što su jako skupi i koriste se u ljudskoj ishrani i za lažne tartufe sa kojima se pravi tartufi mogu nehotice pomešati. Ali malo njih shvata njihov ogroman značaj i uticaj na šume, životinje, ljude i koliko je sve u prirodi povezano.

Zbog svih gljiva, a najviše hipogeičnih, šuma je zdrava, lepa, bujna, a kad dođe pravo vreme onda gljive služe kao hrana mnogim životinjama i one putem svog digestivnog trakta igraju važnu ulogu u razmnožavanju i širenju mnogih gljiva koje su jako korisne.

Priroda je perfektno uredila da sve funkcioniše besprekorno i u skladu, ali mi ljudi to zloupotrebljavamo i ne shvatamo koliku štetu nanosimo sami sebi time što ne čuvamo šume, gljive, životinje, biljke, celokupnu Majku Prirodu!

Šumska staza

Iskreno se nadam da će bar buduće generacije shvatiti koliko je sve povezano i koliko smo svi povezani, ali opet, mi stariji, trebamo biti primer na koji će se ugledati!

Veseli šumski potočić na proleće

Gautieria graveolens - opis gljive